Lipa stara

Bila nekad Lipa stara
Puna lišća i behara
Ispred kuće dugo, dugo  stala
Na Glavici selu mome!

Pod nju kiša nije pala
Zraka sunca nije stigla
Krošnja njena k’o krov sreće
Uvjek nam je bila mila!

Za  svakoga  mjesta  bilo
Pčele da se naslađuju
Ptice gnj’ezdo da saviju
Stari Šarov da odmara
Koka Pirga da zagakće
Da Šarenka s’jeno mota
I da Putalj repom maše
A da Bara  so’ poliže!

Kad bi Majka Stana došla
Na korijenu Lipe da odmara
Jednu ruku na zemljicu spusti
Drugom naslon glavi daje
Sanja  Majka svoje snove
Sa dijecom razgovara
Unucima  dovikuje
Praunuke sebi zove
Da se čuju
Da se vide
Pod Lipom joj najmilije!

Jednog dana Lipa stara
Svoje snove dosanjala
Varnicama pozdrav slala
Majku Stanu dozivala
Korjenje je ostavila
I sad tamo oni stoje
Da bilježe snove nove!

________________________________________________________________
Vaso Predojević
doktor političkih nauka. Rođen 1939. Piše prozu i poeziju. Objavio je jednu pesničku zbirku i pet knjiga proze.  Više godina je bio sekretar Srpskog klulturnog kluba u Ljubljani i urednik Sveski, koje je izdavao SKK. Nastupa na književnim večerima u republici Sloveniji.

Advertisements
Овај унос је објављен под Поезија и означен са . Забележите сталну везу.

4 реаговања на Lipa stara

  1. ĐORĐO каже:

    Divna, nostalgična, zavičajna pjesma.Kamo sreće da u u svakom dvorištu nešem i dvorištu komšije našeg, cvjeta bar po jedna takva lipa s vječnom „krošnjom sreće“.Takve lipe bi nas sačuvale od svih problema, zađevica i vandvorišnih sukoba, a ljudi bi uživali u valovima sreće i blagostanja.Hvala ti prijatelju Vaso, da me bar za trenutak vrati u sretnije dane koji odzvanjau kroz sve naše lipe, orahe,bagremove, jablanove,vite jele i sve pitomine što su pod njima ili oko njih.Neka iz tvoje duše poleti bezbroj novih srećnih krošanja tvoje poezije.

  2. Maki каже:

    Била некад Липа стара
    о њој Васо проговара…
    Шта додати, пријатељу Васо, на Ђорђово свеопште запажање, него: све је тако, све је тако… И мене си вратио у детињство и у младост, која је остала код неке СТАРЕ ЛИПЕ у мом родном селу, која је имала улогу „сале“ (дворане), и била неки вид Саборног места за сеоске мудраце. С поносом кажем да и данас са тог места црпим снагу (инспирацицу) за своје писање.
    Поздрав.

  3. dr Vaso Predojević каже:

    Hvala Đorđo! Hvala Maki! Eto i mene u poodmaklim godinama medju vama mladim ili dosta mlađim, pa kako vam bilo. Meni je lijepo! Nešto „nevidjeno“ me vraća u mladost i na rodnu grudu. I Lipa stara je „nešto“ od toga. I danas sam je gledao na starim slikama! I divno mi je bilo!

  4. Smiljana каже:

    Predivno dragi Vaso,bas sam se onako raznjezila citajuci ovu vasu Lipu…e pa to je ono, sa godinama i ceznja za zavicajem raste, pa stoga i vase pisanje.Drago mi je
    da ste medu nama sa ovako divnim stihovima, jer smo iz to razloga ovdje, godine necemo brojati,tu obavezu ima neko drugi, ako mu je do toga 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s