STIHIJA

 

Poštovani prijatelji sajta.

Na žalost, kao što sve ima svoj početak i svoj kraj, tako i ova stranica, koja je prestala sa radom iz prostog razloga – „Društvo srpska zajednica“ je prestala da postoji, pa sam zamoljen, da kao urednik, prestanem da objavljujem, u imenu Društva, tekstove na ovoj adresi. U svom imenu, kao i u imenu Društva, se zahvaljujem svim autorima koji su objavljivali ili su želeli da objavljuju na ovom mestu.

Koristim pravo da kao urednik objavim poslednju pesmu.

Branko Baćović

***

STIHIJA

Možda će nestati
Sve će možda odneti
Al’ ostaćete, iza svega vi

Možda će srušiti
Sve će možda ‘struliti
Al’ ostaćete, iza svega vi

Lipa stara

Bila nekad Lipa stara
Puna lišća i behara
Ispred kuće dugo, dugo  stala
Na Glavici selu mome!

Pod nju kiša nije pala
Zraka sunca nije stigla
Krošnja njena k’o krov sreće
Uvjek nam je bila mila!

Za  svakoga  mjesta  bilo
Pčele da se naslađuju
Ptice gnj’ezdo da saviju
Stari Šarov da odmara
Koka Pirga da zagakće
Da Šarenka s’jeno mota
I da Putalj repom maše
A da Bara  so’ poliže!

DA LI SMO TURSKI ILI NEBESKI NAROD?

Ako nismo Turci, zašto se onda ponašamo kao da jesmo? Ako jesmo Turci, zašto ih ne volimo? Više volimo da se ponašamo tako da dokažemo da nismo Švabe, iako su nam za sve krivi Ameri.

To što mi pljujemo po liftovima, bacamo smeće po parkovima, deremo se po ulicama… krivi su nam, niko drugi nego, Turci. To što moramo da radimo su nam krivi imperijalisti Ameri. To što se Jugo raspada su nam krivi potomci Marksa i Engelsa koji su se dznuli da naprave bolji auto. Pa kako majku mu? A gde je socijalizam, gde je marksizam? Gde? Pitamo mi njih, a oni ćute i rade. Čak i više nego što kod nas rade žene.

Stara priča

Danas vam predstavljamo drugu pesmu našeg najmlađeg autora – Brigitu Bratkovič Stankić.
Sama Brigita kaže kako ima malih problema sa gramatikom. Maki  i ja smo to uzeli u obzir i malo popravili dve pesme, od kojih ćemo danas objaviti drugu. Nadam se da nisu izgubile na igrivosti. 🙂 Presudite sami.

Branko Baćović
________________________________________________________________

U staroj kući vatra se ložila
dok je vetar besan lomio grane.
Satima je tekla priča mila
sve dok novi dan ne osvane.

Pokraj vatre sedeh na stolici –
seoska deca na podu kraj mene…
Zadivljen bejah toj divnoj slici:
ćute i čekaju da priča krene.

Književni junaci

Olivera Cikuša je novo lice na našem sajtu. Ima 20 godina. Živi i radi u Novom Sadu. Evo šta ona sam kaže o sebi:

„Pišem poeziju i prozu, nemam uzora ni idola, cenim sve ljude od pera i čitam sve što mi padne pod ruku.  Objavila sam jednu zbirku pesama sa 16 godina. Maja 2012. sam osvojila nagradu na poetskom konkursu „Desanka Maksimović“ u organizaciji Valjevske gimnazije i Srpske književne zadruge.

U meni se, dok  pišem, ne javlja nikakva čežnja da zadovoljim ljubitelje pisane reči. Niti sam ikada nešto zapisala u nadi da ću dogurati do nekog priznanja, niti zato što sam uplašena od pomisli da me se nakon mnogo godina niko neće sećati i diviti mi se na onaj način na koji se ja danas divim Tolstoju ili Crnjanskom. Pišem zato što sam rukovanje olovkom savladala bolje od  baratanja slikarskom četkicom.“

Izložba naivnih slikara

Književno veče / Marinko Jagodić

Knjižnica Bežigrad, 31.05.2013
Promocija nove knjige Marinka Jagodića – „Zgodba železnega kolesa“