Ponekad se nađem u tvojim pesmama

Od novembra, od kada smo ustanovili ovaj sajt, preko 10.000 puta se “kliknulo” na njega u potrazi za druženjem, komentarisanjem i naravno čitanjem članaka. Osim toga je sve više ljudi koji pišu i koji žele da objavljuju. Danas vam predstavljamo novog “člana” našeg virtualnog sveta, koleginicu Elu Dolšak.

Uredništvo 

***

Ponekad se nađem
u tvojim pesmama
ili samo želim,
da su za me pisane,
i sanjam da sam
tvoja muza neispevana,
da je u njima moja ljubav
s tvojom isprepletana.

Ponekad se nađem
u tvojim pesmama;
kad tiho plačeš
plačem s tobom,
kad nežno ljubiš
miluješ rečju,
i kad se smeješ
osmeh si moj.

Ponekad se nađem
u tvojim pesmama,
za tren me rešiš
sivih okova,
i razlog si za
tajnu čežnju,
moj si junak
ljubimac iz snova.

***
Originalni naslov: Včasih se najdem v pesmih tvojih
Prevod: Marinko Jagodić – MAKI

________________________________________________________________
Veronika Dolšak-Ela
iz Slovenskih Konjic. Majka, ali i žena koja obožava umetnost u slici, pesmi i reči. Glavni organizator i voditelj literarnih susreta u njenoj okolini. U slobodno vreme, voli da svira gitaru.

Pozivnica na Dvojino po južnjaško

Zdravo, svima!

Do sada sam imala čast da predstavljam vas, uz to sam uživala i otkrivala uvek nešto novo. Hvala vam svima za to iskustvo.

Za kraj Dvojine po južnjaško, isto ispitivanje čeka i mene. Moja moderatorka je Nina Janžekovič.

Nadam se vašemu dolasku u petak, 20.04.2012, kao i uvek u 19.30 u THL-u.
(Trubarjeva hiša literature, Stritarjeva 7, u srcu Ljubljane)

I, naravno, budite zdravi jer mene je aprilska viroza pošteno “izradila”.

Srdačno, Miomira

________________________________________________________________

Miomira Šegina
dramatičarka i pisac, fotografinja i modratorka.
Organizator konkursa Dišem i pišem / Diham in pišem.
Više na www.miomira.si.

Ona je moja…

Izazvala je u meni želju, nadu, strah i slutnju… osećaj da sam našao sreću od koje mi drhti misao a telo mi se sklupča pred sputavajućom silom, koja me sprečava da skočim i bežim. I ja ostajem ukopan, uhvaćen u klopku, kao zazidan u svoje pohotne snove,  gde predajem maštu njenim veštim rukama. Ona tada vaja moje nabore htenja, vida mi rane prošlosti njenim željama i snoviđenjima.

I kada mi srce luta do Neba, do onog detinjeg u meni,  ona to vidi sa njene visine jer odande lakše zaranja pogledom pod kožu strasti i nemira. I kada još nisam pesnikom bio, njene oči su me krale od mene a ja njene uspavanke ni slutio nisam, ni da ću je naći u izgubljenim svetovima, koje sam do tada gledao  kroz orošene prozore nedogleda.

Ona je suton moje duše, iluzija poljupca, svega tajanstvenog i nedoživljenog. Rođena je za moj san, za nadu  koju nosim u sebi, da na njenim nepcima mašte osetim ukus i slast, da čujem kako se njena reč izliva dahom po horizontu mojih iščekivanja. Da me vodi preko uzburkanog mora i visokih planina, kroz oluje i magle, da mi prevrće haotične slike lakoćom lepeta leptirovih krila. Kao meki oblak da spi u naručju mom, kao komad prijatnog i toplog vazduha, da je udišu  moje nozdrve i da je niko ne vidi kada u meni peva, ona koja srcem i dušom liči na mene.

_________________________________________________________
Mirjana Jerotić
Beogradsku košavu zamenila za Koparsku buru, koja joj sa primesama toplog juga, oblikuje misli u reči i nosi ih put časopisa, zbornika: Mostovi, Beseda, Paralele, Pesem.si, Garavi sokak…

Pozivnica – razgovor sa Čedomirom Deletićem

________________________________________________________________

Vaso Predojević
doktor političkih nauka. Rođen 1939. Piše prozu i poeziju. Objavio je jednu pesničku zbirku i pet knjiga proze.  Više godina je bio sekretar Srpskog klulturnog kluba u Ljubljani i urednik Sveski, koje je izdavao SKK. Nastupa na književnim večerima u republici Sloveniji.

Stare razglednice Srbije i BiH (5)

U zbirci starih razglednica je nekoliko stotina primeraka. Nastavljamo sa razglednicama gradova Srbije. Uživajte.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

________________________________________________________________
Razglednice sakupio: Miomir Kalezić
Razglednice skenirao: Dragan Krpan

BESEDA 14 / 2010 / 25-29 str.

Dr. Gregor Čremošnik

SRBSKI NACIONALNI KARAKTER V SREDNJEM VEKU

Primer Srbov na otoku Lastovo

Kdor bi o današnjem nacionalnem karakterju Srbov sodil na podlagi pokvarjenih in lakomnih ljudi lavantinskega in zahodnjaškega izvora, ki na žalost dajejo slab pečat številnim mestom, bi se hudo zmotil. Ljudstvo, ki je neupogljivo prestalo najhujše preizkuse vojnih let, je iz povsem drugega testa kot ta del mestnega prebivalstva. Nič drugače ni bilo v srednjem veku. Tudi takrat v mestih ne moremo govoriti o pravem srbskem karakterju; resnično in neokrnjeno srbstvo najdemo izven mest. Redoljubnosti starih dubrovniških mestnih svetnikov se imamo zahvaliti, da so v zaprašenih arhivskih knjigah iz XIII. in XIV. stoletja ohranjeni zapisi o odročni, nekdaj srbski skupnosti. Ti zapisi dajejo dober vpogled v narodovo dušo in srbski nacionalni karakter v srednjem veku. Govorimo o otoku Lastovo (Lagosta, v času pisanja v italijanski posesti), ki je do srede XIII. stoletja spadal k srbskemu kraljestvu. Od približno 1260 do začetka XIX. stoletja pa  je otok spadal pod oblast Dubrovnika, kar je povzročilo spremembo veroizpovedi in lastnih imen. Danes je otok katoliški in hrvaški. Še na začetku XIV. stoletja pa so dušno pastirstvo duhovniki opravljali s slovanskimi verskimi obredi in še leta 1303 so sodne dokumente pisali v cirilici.

Zašto?

Zašto se djeca rađaju,
onima koji djecu ne žele
i ptice zašto na daleki jug,
prije svake zime se sele?

Zašto usamljena majka,
željna je djece svoje
i na izmaku godine svake,
ljudi minute broje?

Zašto je more duboko i plavo,
na zemlji zašto gladnih ima,
zašto voljena bića vječno ne traju,
zašto je bijela svaka zima?

Zasto ratovi i strahote,
za slobodom želje su veće,
zasto se dan u noc sakrije
i svaki čovjek nema sreće?

______________________________________________________________
Smiljana Ilić
rođena 1965 u Banjaluci. Živi i radi u Kranju. Poeziju piše od
osnovne škole. Ima jednu samostalnu i tri zajedničke zbirke pesama.